UG "CooltURA" PREDSTAVLJA ZEMUNSKU PRIČU "ŽENE IZ MOZEROVE" BILJANE JAČEVIĆ

RECENZIJA MILOVANA VITEZOVIĆA

Žene iz Mocartove

Bio je jasan dan kad je prvo lice ovog rukopisa

(devojka, naratorka) stupila u Mocartovu ulicu u

Zemunu, u ulicu otvorenih prozora i otvorenih duša,

u potrazi za Fridom Novičić, glavnom junakinjom

ovih priča, složenih u roman Mocartove ulice,Žene

iz Mocartove, koja dreši i rizniči sudbine žena ove

neduge ulice, a time i njihovih porodica.

Ta jasnoća dana preneta je i u atmosferu i u stil

ove knjige, pune duševne svetlosti, u kojoj je zaista

sve jasno kao dan. Kristalna jasnost bije sa stranica

ovog rukopisa.

Žene Mocartove ulice, prema ovom rukopisu,

imaju svoje obične i po tom znaćajne živote i svoje

ljudske sudbine, koje su u čestim nesaglasjima i

koje donose svojevrsna iskušenja, to se često čine

nerazrešivim, pa i kobno pretečim nesrećama, koje

ipak prevazilaze zahvaljujuci Fridinoj jednostavnoj

čudotvornosti.

Frida Novičić, dobri duh Mocartove ulice, ima

nenadanu i bogomdanu duševnu veštinu za pojam  

i težinu tuđeg tereta. Nju su sopstvene nesreće, sa

kojima se srodila, naučile da razume nesrećne i da

im se u pravom času, u bezizlazu, na pravi način

nađe i uputi ih - tako da nesreće odlaze iz ove ulice

kao da u nju nisu ni zašle.

Nesreća oblikuje ćoveka i prisiljava ga da up-

ozna samog sebe. Onaj ko upozna sebe - može sa

svima. To je Fridina čudotvorna tajna.

Frida deluje kao neko iz prvih dana stvaranja

sveta i razume sve prauzroke. Sposobna da vlas-

tite mane podnese kod drugih, Frida kao kakva

alhemičarka duše kojoj se sve žene Mocartove

ulice poveravaju, ima razumevanja za sve. A iz

razumevanja proizlaze razrešenja. Ona im daje

hrabrost da se suoče sa sobom, svojim manama,

svojim greškama, i da se oslone na najbliže. I mane

su lepe, ako se pojme sa posledicama i ako se dobro

nose. Tajna kojom ona iskupljuje je jednostavna:

Iskreno priznaj sve sebi. Slabići ne mogu biti iskreni.

Iskrenost je kao san, iz koga se vraća životna snaga.

Ona je pročišćenje, katarza u ljudskoj drami. Ona

je nauk kako postići saglasnost sa sudbinom, jer je

teže onom ko je sa njom u nesporazumu.

Pred nama je jedna stilski veoma jednostavna

i lepa knjiga. Možda suviše jednostavna, i možda

zato lepa.Č ita se sa verovanjem da smo junakinje

već sreli. Ima toplinu naive u najpozitivnijem smislu

reči.

Spisateljica ovog rukopisa se jednostavno nije

ni potpisala, to odgovara karakteru ove knjige, u

kojoj se mire razum i osećaji.

Svesrdno je preporucujem za objavljivanje i

čitanje.

   Milovan Vitezović